Ni sta­ra čip­ka na TV–u ni­je de­mo­de, ako se kroz nje­nu mu­stru vi­de Fraj­le na ekra­nu. Na do­brom ste ka­na­lu ako se s nje­ga ču­ju če­ti­ri vr­hun­ska vo­ka­la. Dru­ga­či­je, ener­gič­ni­je, me­lo­dič­ni­je bi­le su i mu­ske­tar­ke i si­ster­si­ce i „đe­voj­ke iz sno­va”. Sa­da su Fraj­le, voj­vo­đan­ske da­me po­zna­te u re­gi­o­nu, tra­že­ne i slu­ša­ne na ko­cer­ti­ma, laj­ko­va­ne na dru­štve­nim mre­ža­ma.... Za No­vu go­di­nu su u Du­brov­ni­ku, ali za re­pri­zu još ni­su si­gur­ne.
One su do­ni­je­le no­vi za­čin u mu­zi­ci, uklo­pi­le gla­so­ve i sen­zi­bi­li­te­te, ka­ko ka­žu va­tre­nu krv i ukač­ka­le uti­caj svo­je sre­di­ne..
- Sve smo po­mi­je­ša­ne i po pi­ta­nju mu­zi­ke. Ne­ve­na vo­li ru­ske ro­man­se, tan­go ri­tam. Ma­ri­ja Me­di­te­ran i ita­li­ajn­ski dug ton. Je­ca je vi­še za go­spel, sol... Ja vo­lim džez i rok... On­da po­đe­mo u ka­fa­nu i slu­ša­mo „dvoj­ke”... Ali mi vo­li­mo na­rod­nu mu­zi­ku i sta­ru gar­du ko­ja je za po­što­va­nje – ka­že fraj­la Na­ta.
Da sim­pa­ti­je pre­ma pro­fe­so­ru nje­mač­kog mo­gu da vam do­ne­su uspjeh ni­je­su ni po­mi­sli­le. Da mo­gu da vas na­tje­ra­ju da na­u­či­te iz­go­vor jed­ne ri­je­či na što vi­še je­zi­ka, ali ne zbog lek­si­ko­na... I taj iz­go­vor na nje­mač­kom je po­red ne­vi­đe­ne za­ba­ve do­nio i hit. Fraj­le su zbi­ja­le ša­le u ko­ji­ma je ro­đen hit Ich li­e­be dich. I ne­ma dje­vo­ja­ka ko­je vi­še pu­ta iz­go­vo­re rje­či VO­LIM TE od fraj­le Na­te, fraj­le Ma­re, fraj­le Je­le i fraj­le Ne­ne.
- Ta pje­sma je je na­sta­la 2009. na sa­mom po­čet­ku na­še pri­če. Na­ša Ma­ra je bi­la za­lju­blje­na u pro­fe­so­ra nje­mač­kog. I ka­ko to obič­no bi­va... Fraj­le su tu da nje­nu taj­nu sa­ču­va­ju, ali i da zbi­ja­ju ša­le... Iz te ša­le na­sta­la je pje­sma ko­ja se uvu­kla u naš re­pe­ro­ar, ko­ja je po­sta­la mla­de­nač­ki ples na vjen­ča­nji­ma... Na­ša lič­na kar­ta – ot­kri­va­ju Fraj­le.
Ka­ko ka­žu, lju­di im stal­no pi­šu, ja­vlja­ju se na dru­štve­nim mre­ža­ma i ša­lju lin­ko­ve pr­vog brač­nog ple­sa. Pje­sma ima ver­zi­ju i na fran­cu­skom. Tu je svo­je pr­ste umi­je­ša­la fraj­la Na­ta, ko­ja je, kao pro­fe­sor fran­cu­skog, pje­smu pre­ve­la i po­ma­ga­la da iz­go­vor na­u­če i osta­le Fraj­le...
Svje­sne da su dru­ga­či­je, one su ipak, ve­za­ne za ne­ka dav­na vre­me­na u ko­ji­ma su i sa­me od­ra­sta­le.
- Sva­ka od nas no­si dio tog vre­me­na. Sva­ka od nas do­no­si dio one mu­zi­ke ko­ja se slu­ša­la...
Dru­ga­či­je u sti­lu obla­če­nja, dru­ga­či­je u mu­zič­kom iz­ra­zu... dru­ga­či­je u uži­va­nju. Sa­me su se­bi otvo­ri­le vra­ta uspje­ha, sa­me stva­ra­ju, iz za­jed­nič­kih pu­to­va­nja i dru­že­nja na­sta­ju kom­po­zi­ci­je.
- Na­ma je dra­go da smo dru­ga­či­je u oči­ma pu­bli­ke. Vo­li­mo i kad smo mu­ske­ta­ri jer ne­ka­ko se bo­ri­mo za ši­re­nje ro­man­ti­ke i uži­va­nje u mu­zi­ci – ka­žu Fraj­le.
Dru­ga­či­je su i u stva­ra­nju.
- Kod nas pje­sme na­sta­ju spon­ta­no. Na sla­vi pred sa­ra­jev­ski na­stup ras­ta­le smo se pje­va­ju­ći. Eufo­ri­ja ko­ja je vla­da­la ni­za­la je sti­ho­ve ko­ji su od po­zdra­va „Vi­di­mo se u Sa­ra­je­vu”, pre­to­če­ni u pje­smu „Sa­ra­je­vo”.
- Isti­na je i da vo­li­mo Sa­ra­je­vo...uvijek je do­bra ša­la. Vo­li­mo da po­sle na­stu­pa osta­ne­mo u gra­du gdje smo ima­le kon­cert, da još ma­lo upo­zna­mo po­seb­nost mjesta. U Sa­ra­je­vu, na­rav­no, šet­nja, će­va­pi... Taj grad iz­gle­da dru­ga­či­je... On ima ne­ki po­se­ban duh pro­vo­da, ta­ko je i pje­sma Sa­ra­je­vo u tom fa­zo­nu, baš za iz­la­zak, za ve­se­lje – ka­žu Fraj­le.
Mno­gim nji­ho­vim ko­le­ga­ma je pro­blem pro­boj na stra­no tr­ži­šte, me­đu­tim Fraj­le ka­žu da su rad i trud pa­so­ši za uspjeh.
- Mi smo tru­dom i ra­dom uspje­le... Go­sto­va­le Oli­ve­ru Dra­go­je­vi­ću... Ugo­vo­ri­le pr­vu svir­ku u Spli­tu i bum... To je bio oki­dač. Ka­da smo ima­le kon­cert u Spli­tu ta­da smo otvo­ri­le vra­ta hr­vat­ske me­dij­ske sce­ne – ot­kri­va­ju voj­vo­đan­ske da­me.
Pot­pu­no raz­li­či­te po vo­ka­ci­ji i tem­pa­ri­men­tu... Fraj­le vo­le za se­be da ka­žu da su kao če­ti­ri star­ne svi­je­ta.
Ma­ri­ja je naj­nje­žni­ja, naj­ro­man­tič­ni­ja, naj­za­lju­blji­vi­ja, ali kad je bo­lje upo­zna­te naj­ra­to­bor­ni­ja, ipak je ona bi­la pr­vak u stre­lja­štvu... Fraj­la Ma­ra je od­ra­sla na vje­tro­vi­ma ju­ga, te u ben­du no­si tu ti­tu­lu i je­di­na prav­ni­ca u ben­du.
Fraj­la Na­ta je va­tre­na Sre­mi­ca, nje­na je stra­na svi­je­ta za­pad. Bu­du­ća je pro­fe­sor­ka fran­cu­skog je­zi­ka, sa jed­nom je­di­nom neo­stva­re­nom že­ljom - da bu­de astro­na­ut. Ko­šar­ka­sku lop­tu fraj­la Ne­na za­mi­je­ni­la je gi­ta­rom. Ona je ru­ska du­ša sa is­to­ka i psi­ho­log. Fraj­la Je­la je pr­vo za­pje­va­la, pa on­da pro­go­vo­ri­la. Kao eko­lo­gu pri­pa­da joj sje­ver. Neo­stva­re­na joj je že­lja da bu­de glu­mi­ca.
- Sve če­ti­ri smo ra­to­bor­ne i ta­ko smo se iz­bo­ri­le. Na pr­vi po­gled raz­li­či­te smo vi­si­ne, na­ša Ma­ra je naj­ni­ža, a Na­ta naj­vi­ša ali smo za­jed­no če­ti­ri mu­ske­tar­ke – ka­žu na­še sa­go­vor­ni­ce.
Ove mla­de da­me su skrom­ne na sce­ni, skrom­ne u sla­vi. „Skrom­no” su sa­mo tri pu­ta na­pu­ni­le Li­sin­ski dvo­ra­nu u Za­gre­bu. Već sa pr­vim al­bu­mom ima­le su za­ka­za­ne kon­cer­te bez stra­ha šta će pje­va­ti i ko­li­ko. One su 3. de­cem­bra za­ka­za­le kon­cert na sce­ni Cen­tra Sa­va u Be­o­gra­du, dok je re­pri­za tri da­na ka­sni­je u no­vo­sad­skom SNP-u, a kar­te su već u pro­da­ji ši­rom Sr­bi­je... D.T.

Pod­go­ri­ca na­ša rod­na gru­da

Ka­ko ka­žu, sud­bi­na ih je spo­ji­la 2009. go­di­ne i od ta­da sce­na je nji­ho­va.
- Na­ša pr­va tur­ne­ja bi­la je po Cr­noj Go­ri. Na­kon par za­jed­nič­kih na­stu­pa mi smo osta­le za­jed­no. I evo na­kon šest go­di­na, mi smo tek na po­čet­ku... A sje­ća­mo se da smo kao Dre­am girls ugo­vo­ri­le na­stup u Pod­go­ri­ci. Ka­da smo do­šle na pla­ka­ti­ma je pi­sa­lo „Đe­voj­ke iz sno­va”. Pa i ne ču­di što su sve mu­ški do­šli da nas slu­ša­ju... Ipak, ta­da je po­če­la na­ša pri­ča, a Pod­gor­ca za nas osta­la rod­na gru­da – ot­kri­va­ju Fraj­le.
Ne kri­ju da su za Cr­nu Gu­ru ve­žu sa­mo li­je­pe uspo­me­ne, ne­ke mla­da­lač­ke lju­ba­vi.. i naj­ljep­ša sje­ća­nja.

Tre­ma pred klub­ski na­stup

Ka­ko ka­žu Fraj­le, po­sle tri go­di­ne vra­ti­le su se klup­skoj svir­ci. Pri­zna­le su da su pred ne­dav­ni na­stup u Pod­go­ri­ci ima­le ve­ću tre­mu, ne­go pred Li­sin­skog.
- Pa, iskre­no, ni­smo ima­le klup­ske svir­ke odav­no i ima­le smo tre­mu ve­ću ne­go pred ne­ki ve­li­ki kon­cert. Ta at­mos­fe­ra na kon­cer­tu uzme ne­ki svoj tok. Kod ve­li­kih kon­ce­ra­ta mo­ra da po­sto­ji kon­cept, sce­na­rio ko­jeg se pri­dr­ža­va­mo, dok u klu­bu on ne mo­ra da se is­po­štu­je... Klup­ski na­stup nas je za­pi­tao mo­že­mo li mi sve da svi­ra­mo, ili će­mo da pri­ča­mo... Ali u ovom po­slu mo­ra­te da ri­zi­ku­je­te. Ri­zi­ku­je­te uvi­jek kad od­ska­če­te i sva­kim ri­zi­kom se­be te­sti­ra­te. Na­ma je Li­sin­ski baš le­gao i bi­le smo sreć­ne što smo tu zbog iza­zo­va. A sad nam je­to ne­gdje sa­svim nor­mal­no – ka­žu Fraj­le


MTV Pre­mi­je­ra

Gru­pa „Fraj­le” će uskoro za PGP RTS ob­ja­vi­ti no­vi stu­dij­ski al­bum „B stra­na lju­ba­vi”. Dio pri­ho­da od pro­da­je di­sko­va i ula­zni­ca za kon­cer­te ide u hu­ma­ni­tar­ne svr­he - „Fon­da­ci­ji Na­ta­ša Ko­va­če­vić” za po­moć mla­dim spor­ti­sti­ma. Fon­da­ci­ja no­si ime biv­še ko­šar­ka­ši­ce, či­ja je ka­ri­je­ra pre­ki­nu­ta po­sle te­ške sa­o­bra­ćaj­ne ne­sre­će.
- Spot za pje­smu „Mi­je­njam da­ne” sa no­vog al­bu­ma pre­mi­jer­no je pri­ka­zan na MTV i je­dva če­ka­mo da i osta­le nu­me­re pred­sta­vi­mo be­o­grad­skoj i no­vo­sad­skoj pu­bli­ci - po­ru­ču­ju „Fraj­le”. - Sreć­ne smo što će pro­da­ja di­sko­va i ka­ra­ta ima­ti hu­ma­ni­tar­ni ka­rak­ter i što smo ostva­ri­le sa­rad­nju sa sjaj­nom Na­ta­šom i nje­nom fon­da­ci­jom.

Naš raj­der je nor­ma­lan

Kao grl bend ko­ji uglav­nom ima ži­ve na­stu­pe sva­ki do­o­go­vor pred ne­ki kon­cert mo­ra da bu­de do de­ta­lja raz­ra­đen.
- Ima­mo raj­der la­ste i to sa nor­mal­nim za­htje­vi­ma... Što se teh­ni­ke ti­če tu smo za­htjev­ni­je. Lju­di ima­ju pred­sra­du­de pre­ma tim li­sta­ma me­đu­tim ni­ka­ko da shva­te da su na­ma ho­te­li dru­ga ku­ća, da mi mo­ra­mo da ima­mo ba­rem udo­ban kre­vet... De­ša­va­lo se da smo sva­ki dan u dru­gom mje­stu, pu­tu­je­mo fra­ja­mo­bi­lom, tr­či­mo... Ipak, sma­tra­mo da su na­ši za­htje­vi nor­mal­ni. Pro­sto su to oba­ve­zni pro­htje­vi da bi funk­ci­o­ni­sa­le.. Mi smo bend sa če­ti­ri vo­ka­la, da bi se do­bro ču­le teh­nič­ki uslo­vi mo­ra­ju bit­ki bes­pre­kor­ni – ob­ja­šnja­va­ju Fraj­le.